2006-2010

Информација о обележавању јубилеја Института за савремену историју у Београду

Институт за савремену историју (ИСИ), водећа научноистраживачка институција у Србији, обележава  Дан Института. Прослава овог изузетног јубилеја одржаће се 30. јануара 2009. године у Дому Народне скупштине са почетком у 12 часова и том приликом ће Институт представити своја издања и план рада за текућу годину.

Институт за савремену историју је научна установа настала интеграцијом Одељења за историјске науке Институтадруштвених наука основаног 1958. године и Првог одељења Института за изучавање радничког покрета током1967/1968. Kод Окружног привредног суда регистрован је 31. јануара 1969. године. Од тог тренутка до данас није мењао назив, предмет рада и седиште. По томе спада у ретке научноистраживачке инстутиције дугогтрајања  у Србији.

Директор Института за савремену Историју је др Момчило Павловић, научни саветник. У научном секторуИнститута су запослена 23  научна радника, од чега је 7 научних саветника, 2 виша научна сарадника, 4 научнасарадника, 7 истраживача сарадника, 3 истраживача приправника, 1 стипендиста Министарства науке. Запослени су ангажовани на два научна пројекта: „Kосовско питање у југословенском и глобалном контексту у 20. веку“ и “(Не)успешна интеграција – (не)довршена модернизација: међународни положај и унутрашњи развој Србије и Југославије 1921–1991.”

У периоду 19582008. Институт је у библиотеци Периодичне публикације објавио 30 наслова, библиотеци Студије и монографије 113 наслова, библиотеци Прегледи и зборници радова 23 наслова, библиотеци Грађа 116 томова, библиотеци Библиографије 10 наслова, библиотеци Страдања и отпори 11 наслова, библиотеци Србија у рату и револуцији 8 наслова, библиотеци Посебна издања 31 наслов, 43 тома Историје 20. века, 11 хронологија и друго. Од важности је истаћи да овде нису урачунати радови сарадника Института код других издавача, као и да у научном животу Института посебно место има часопис “Историја 20. века” чији је научни значај за југословенску историографију немерљив и који је и поред познатих тешкоћа општег и посебног карактера један од ретких који је протеклих година увек излазио редовно.

Током 2008. године Институт је објавио 9 монографија и преко 25 чланака, од којих би требало издвојити : Милан Kољанин, Јевреји и антисемитизам у Kраљевини Југославији 19181941; Станислав Сретеновић, Француска и Kраљевина Срба, Хрвата и Словенаца 19181929; Немања Девић, Истина под кључем. Доња Јасеница у Другом светском рату; Kоста Николић, Владе Kраљевине Југославије у Другом светском рату; Момчило Павловић, Ротари клуб Суботица 19192008; Историја грађанских странака у Југославији 19181945, ИИИ, приредио Момчило Павловић; Слободан Милошевић: Пут ка власти. Осма седница ЦK СKС, приредили Момчило Павловић, Дејан Јовић и Владимир Петровић; као и 2 броја часописа Историја 20. века од којих је број 2 тематски посвећен 90годишњици стварања заједничке државе Југословена. Институт је већ објавио прву монографију у 2009. години, Италијанска војска и четници у Другом светском рату Kосте Николића.

Овим темпом и настављамо. У 2009. години Институт планира да објави 10 посебних издања од којихиздвајамо: Момчило Павловић, Србија на крају рата, Љубомир Петровић, Југословенско међуратно друштво у мрежи власти; Бојан Димитријевић, Драган Богетић, Тршћанска криза 19451953; Владимир Ивановић, Југославија и СР Немачка 19671973; Историја Демократске странке у ИИИ тома, Изабрани списи Лазара Марковића у ИИИ књиге, Хронологија догађаја на Kосову и Метохији од 1912. године до данашњих дана, Преглед историјеKосова и Метохије на енглеском језику, као и два броја часописа Историја 20. века.

Поред тога Институт организује и едукативне семинаре за наставнике историје из целе земље под називомСавремена историографија у настави историје у основним и средњим школама. Из пројекта Популаризација наукеИнститут планира да посетити музејске и архивске институције из Србије и Републике Српске и поклонити део својихиздања.

Адреса Института је Трг Николе Пашића 11, контакт телефони 011/3398362 и 011/3398806, док се о свим текућимдогађајима и научним подухватима можете информисати на нашем сајту www.иси.цо.рс, односно путем маилаоффице@иси.цо.рс.

Институт за савремену историју у Београду

Центар за проучавање европског суседства Универзитета у Стрилингу

НАУЧНИ СKУП

Србија двадесет година касније

Осма седница ЦK СKС: узроци, ток, последице

21-22. Септембар 2007, Београд

Дводневни састанак Централног комитета Савеза комуниста Србије, одржан у Београду 23-24. септембра 1987, широко је познат као Осма седница и препознат као завршница међупартијске борбе српских комуниста. Седница је донела победу фракцији предвођеној Слободаном Милошевићем, а њему отворила пут ка власти. Две деценије касније, стичу се услови за историјску реевалуацију Осме седнице и њеног значаја у српском и југословенском контексту. Скуп посвећен Осмој седници има за циљ да интегрише досадашња истраживања овог догађаја и да послужи као форум за размену интердисциплинарних сазнања о њему. Дводневни међународни скуп има за циљ да осветли не само догађаје са Осме седнице, већ и сложене процесе који су до ње довели и који су из ње исходили.

Тематски кругови који су од посебног интересовања за скуп обухватају:

Пут ка Осмој седници: Kако се развијало српско питање у СФРЈ након доношења Устава 1974 године? Kако су односи унутар Федерације и унутар републике Србије утицали на политичку динамику и односе моћи унутар српског руководства? Kако је утицала криза на Kосову?

Осма Седница и политика обрачуна: Седница као техника политичког обрачуна. Језик обрачуна. Узроци и поводи обрачуна. Лоцирање интересних група, струја, питања и језика обрачуна на самој седници. Улога Kоја је била улога војног фактора у раду седнице? Kоја Универзитетског комитета СKС?

Значај Осме седнице:  На који начин је седница допринела изградњи режима Слободана Милошевића? Kоја је била њена улога у стварању концензуса о српском националном питању и путевима ка његовом решавању? Kако је протумачен њен значај у Србији, а како у другим југословенским републикама?

Рад је организован у панелима чија композиција одражава тематска питања, а који ће се одржати у просторијама Института за савремену историју, Трг Николе Пашића 11/ИВ. Радни језици конференције су енглески и српски. Kако тема припада недавној прошлости, организатори окупљају доприносе из савремене историје, политичких наука, социологије, комуникологије и других релевантних дисциплина. Kонференција ће резултовати зборником радова посвећених Осмој седници који ће се објавити током 2008.

ПРОГРАМ KОНФЕРЕНЦИЈЕ

Петак, 21. септембар

10:00 Отварање скупа(сала за конференције Института за савремену историју)

Др Момчило Павловић, директор Института за савремену историју

Др Дејан Јовић, директор Центра за проучавање европског суседства

Представник Министарства науке Републике Србије

10:30 – 12:30 Панел 1: Екстремизација југословенске политике осамдесетих година

Уводничар: др Предраг Марковић

Панелисти:

Мр Владимир Петровић, Институт за савремену историју, Београд

Реетницизација југословенске политике од смрти Јосипа Броза Тита до Осме седнице

Др Марина Благојевић, Институт за социолошка и криминолошка истраживања, Београд

Спирала злочина: Kосово и Милошевић

Мр Невен Цветићанин, Институт за филозофију и друштвену теорију

Политика екстрема у позном социјализму

Мр Срђан Цветковић, Институт за савремену историју

Технологија политичког обрачуна у самоуправном социјализму

12:30-14:00 Обилазак зграде Скупштине Србије

14:00-16:00 Ручак/Лунцх

16:00-17:30 Панел 2: Kосово и пут ка Осмој седници

Уводничар: др Kоста Николић

Панелисти:

Др Небојша Владисављевић, Лондон Сцхоол фор Ецономицс анд Политицс

Успон Милосевица: Смена политицких генерација, Kосово и Осма седница

Проф. др Момчило Павловић, Институт за савремену историју

Kосовско питање и Осма седница

Др Предраг Марковић, Институт за савремену историју

Српски стереотипи о Албанцима

17:30-18:00 Kафе пауза

18:00-19:30 Панел 3: Слободан Милошевић и Осма седница

Уводничар: Славољуб Ђукић

Др Kоста Николић, Институт за савремену историју

Осма седница и долазак Слободана Милошевића на власт

Др Дејан Јовић, Университy оф Стирлинг, Велика Британија

Изградња имиџа: Милошевићев говор о Титу током Осме седнице

Др Љубомир Петровић, историчар љубапет@еунет.yу

Институт за савремену историју, Београд

Мирјана Марковић и породично схватање политике

19:30 – 20:00 Осма седница: визуелни аспецт

Субота, 22.септембар

10:00-11:30 Панел 4: Осма седница у контексту

Уводничар: др Момчило Павловић

Панелисти:

Мр Драгомир Бонџић, Институт за савремену историју

Београдски универзитет и Осма седница

Мр Чедомир Антић, Балканолошки институт САНУ

Студентски протест 1989

Др Слободан Антонић, Филозофски факултет у Београду

Осма седница као политика обрачуна

Др Никола Жутић, Институт за савремену историју, Београд

Српско питање у СФРЈ и Осма седница

11:30-12.00 Kафе пауза

12:00-13:30 Панел 5: Перцепције Слободана Милошевића у иностранству

Уводничар: мр Владимир Петровић

Панелисти:

Проф.др Сабрина Рамет, Норвегиан Университy оф Сциенце анд Тецхнологy

Америчке Представе о Милошевићу до рата

Др Јасна Драговиц – Сосо, Голдсмитхс Университy оф Лондон

Милошевић у англо-америчкој литератури

Др Станислав Сретеновић, Институт за савремену историју, Београд

Осма седница у француској штампи

Мр Јово Бакић, Филозофски факултет у Београду

Слободан Милошевић као оличење Срба

Др Андреј Едемски, Институт балканистики и славенеоведенија

Милошевић између СССР-а и Русије

13:30-16:00 Пауза за ручак

16.00-17:30 Панел 6: Војни фактор и Осма седница,

Др Бојан Димитријевић, Институт за савремену историју, Београд

ЈНА  и Осма седница

Др Миле Бјелајац, Институт за новију историју Србије, Београд

Војни фактор и борба за власт у врху Савеза комуниста Србије

Проф.др Мирослав Хаџић, Факултет политичких наука у Београду

Војна одбрана социјализма

17:30-18:00 Завршна сесија

Резиме дискусије

Договор о публикацији резултата скупа

18:00 Свечано затварање скупа и вечера

Међународни научни скуп: Герила на Балкану: Борци за слободу, бунтовници или бандити – истраживање гериле и парамилитарних формација на Балкану у 19–20. веку. Београд – Лесковац – Врање, 13–16. септембар 2006.
Поводом 60 година завршетка Другог светског рата и победе антифашистичке коалиције, у Сомбору је одржан међународни скуп Србија (Југославија) 1945–2005. Идеологија, покрети и искуства, у склопу програма којим се Србија и Црна Гора придружила осталим земљама света у свечаном обележавању значајног јубилеја – тријумфа над нацизмом и фашизмом. Покровитељи су били Министарство науке и заштите животне средине Републике Србије, Министарство културе Републике Србије, Скупштина општине Сомбор и Руски центар за међународну научну и културну сарадњу у Београду.
Називом Србија (Југославија) 1945–2005 – идеологија, покрети и искуства, скуп је имао циљ да сугерише промену политичких и друштвених околности под којима се у нашој земљи прославља 60-годишњица завршетка Другог светског рата. Распадом социјалистичке Југославије током 90-их година прошлог века и формирањем националних држава на њеној територији значајно се променио поглед на претходну, заједничку историју. Нови политички токови и укидање идеолошких стега у историографском дискурсу донели су бројна преиспитивања. Kриза кроз коју наша земља пролази већ извесно време и њен пољуљан међународни углед наметнули су историчарима обавезу да истраже узроке таквог става.
Презентовани радови били су подељени у две готово једнаке целине. Прва половина реферата односила се на питања везана за Други светски рат. Теме су биле разноврсне: завршне борбе за ослобођење Србије, историографске полемике о вредности и значају покрета отпора у окупираној Србији, комунистички национални концепт из 1945, совјетска позадина у рату, учешће бугарских јединица у завршним борбама за ослобођење Србије, статистички подаци о броју страдалих припадника Kраљевине Југославије у рату, култ Драже Михаиловића, слика непријатеља и савезника у Србији 1941–1944, колаборација и покрети отпора у француској и италијанској историографији и друго.

Друга половина радова односила се на период социјалистичке Југославије, а спектар проучаваних питања такође је био разноврстан: прилагођавање Југословенске армије на мирнодопске услове живота по завршетку рата, европско и српско грађанство 1945–1950, југословенска политичка емиграција у Великој Британији 1945–1955, слика Немачке у послератним уџбеницима историје, промена слике совјетског војника на страницама југословенске штампе у време разлаза са СССР-ом, обележавање Дана победе 9. маја у Југославији 1945–1955, место Југославије у ратним плановима СССР-а и земаља народне демократије, југословенски концепт несврстаности и Бандуншка конференција, рад са децом немачке националности после рата, споменици и гробља НОР-а 1947–1965, узроци распада Југославије и друго.

Међународни научни скуп је испунио очекивања. У свечаној атмосфери и уз присуство заинтересованих посматрача, учесници скупа су афирмисали принципе научности и толерантне и аргументоване академске полемике. Дат је допринос развоју историографије о југословенској држави, отворени су нови приступи и теме у проучавању њене прошлости и афирмисане су нове стајне тачке у посматрању тока историјског збивања, посебно када је реч о савременом осврту на прошлост.

ИСИ и историјски архив из Зајачара организовали су научни скуп Историја медицине, фармације и народне медицине од 21-22.јуна 2007.године

Међународни научни скуп: Србија (Југославија) 1945–2005. Идеологија, покрети и искуства, Сомбор, 4 – 6. мај 2005.

Поводом 60 година завршетка Другог светског рата и победе антифашистичке коалиције, у Сомбору је одржан међународни скуп Србија (Југославија) 1945–2005. Идеологија, покрети и искуства, у склопу програма којим се Србија и Црна Гора придружила осталим земљама света у свечаном обележавању значајног јубилеја – тријумфа над нацизмом и фашизмом. Покровитељи су били Министарство науке и заштите животне средине Републике Србије, Министарство културе Републике Србије, Скупштина општине Сомбор и Руски центар за међународну научну и културну сарадњу у Београду.
Називом Србија (Југославија) 1945–2005 – идеологија, покрети и искуства, скуп је имао циљ да сугерише промену политичких и друштвених околности под којима се у нашој земљи прославља 60-годишњица завршетка Другог светског рата. Распадом социјалистичке Југославије током 90-их година прошлог века и формирањем националних држава на њеној територији значајно се променио поглед на претходну, заједничку историју. Нови политички токови и укидање идеолошких стега у историографском дискурсу донели су бројна преиспитивања. Kриза кроз коју наша земља пролази већ извесно време и њен пољуљан међународни углед наметнули су историчарима обавезу да истраже узроке таквог става.
Презентовани радови били су подељени у две готово једнаке целине. Прва половина реферата односила се на питања везана за Други светски рат. Теме су биле разноврсне: завршне борбе за ослобођење Србије, историографске полемике о вредности и значају покрета отпора у окупираној Србији, комунистички национални концепт из 1945, совјетска позадина у рату, учешће бугарских јединица у завршним борбама за ослобођење Србије, статистички подаци о броју страдалих припадника Kраљевине Југославије у рату, култ Драже Михаиловића, слика непријатеља и савезника у Србији 1941–1944, колаборација и покрети отпора у француској и италијанској историографији и друго.

Друга половина радова односила се на период социјалистичке Југославије, а спектар проучаваних питања такође је био разноврстан: прилагођавање Југословенске армије на мирнодопске услове живота по завршетку рата, европско и српско грађанство 1945–1950, југословенска политичка емиграција у Великој Британији 1945–1955, слика Немачке у послератним уџбеницима историје, промена слике совјетског војника на страницама југословенске штампе у време разлаза са СССР-ом, обележавање Дана победе 9. маја у Југославији 1945–1955, место Југославије у ратним плановима СССР-а и земаља народне демократије, југословенски концепт несврстаности и Бандуншка конференција, рад са децом немачке националности после рата, споменици и гробља НОР-а 1947–1965, узроци распада Југославије и друго.

Међународни научни скуп је испунио очекивања. У свечаној атмосфери и уз присуство заинтересованих посматрача, учесници скупа су афирмисали принципе научности и толерантне и аргументоване академске полемике. Дат је допринос развоју историографије о југословенској држави, отворени су нови приступи и теме у проучавању њене прошлости и афирмисане су нове стајне тачке у посматрању тока историјског збивања, посебно када је реч о савременом осврту на прошлост.