2006-2010

Informacija o obeležavanju jubileja Instituta za savremenu istoriju u Beogradu

Institut za savremenu istoriju (ISI), vodeća naučnoistraživačka institucija u Srbijiobeležava  Dan InstitutaProslava ovog izuzetnog jubileja održaće se 30januara 2009. godine u Domu Narodne skupštine sa početkom u 12 časova i tom prilikom će Institut predstaviti svoja izdanja i plan rada za tekuću godinu.

Institut za savremenu istoriju je naučna ustanova nastala integracijom Odeljenja za istorijske nauke Institutadruštvenih nauka osnovanog 1958. godine i Prvog odeljenjInstituta za izučavanjradničkog pokreta tokom1967/1968. Kod Okružnog privrednog suda registrovan je 31. januara 1969. godine. Od tog trenutka do danas nije menjao nazivpredmet rada i sedište. Po tome spada u retke naučnoistraživačke instuticije dugogtrajanja  u Srbiji.

Direktor Instituta za savremenu Istoriju je dr Momčilo Pavlovićnaučni savetnik. U naučnom sektoruInstituta su zaposlena 23  naučna radnikaod čega je 7 naučnih savetnika, 2 viša naučna saradnika, 4 naučnasaradnika, 7 istraživača saradnika, 3 istraživača pripravnika, 1 stipendista Ministarstva naukeZaposleni su angažovani na dva naučna projekta: „Kosovsko pitanje u jugoslovenskom i globalnom kontekstu u 20. veku“ i „(Ne)uspešna integracija – (ne)dovršena modernizacijameđunarodni položaj i unutrašnji razvoj Srbije i Jugoslavije 1921–1991.

U periodu 19582008. Institut je u biblioteci Periodične publikacije objavio 30 naslova, biblioteci Studije i monografije 113 naslova, biblioteci Pregledi i zbornici radova 23 naslova, biblioteci Građa 116 tomova, biblioteci Bibliografije 10 naslova, biblioteci Stradanja i otpori 11 naslova, biblioteci Srbija u ratu i revoluciji 8 naslova, biblioteci Posebna izdanja 31 naslov, 43 toma Istorije 20. veka, 11 hronologija i drugo. Od važnosti je istaći da ovde nisu uračunati radovi saradnika Instituta kod drugih izdavača, kao i da u naučnom životu Instituta posebno mesto ima časopis “Istorija 20. veka” čiji je naučni značaj za jugoslovensku istoriografiju nemerljiv i koji je i pored poznatih teškoća opšteg i posebnog karaktera jedan od retkih koji je proteklih godina uvek izlazio redovno.

Tokom 2008. godine Institut je objavio 9 monografija i preko 25 članaka, od kojih bi trebalo izdvojiti : Milan KoljaninJevreji i antisemitizam u Kraljevini Jugoslaviji 19181941; Stanislav Sretenović, Francuska i Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca 19181929; Nemanja Dević, Istina pod ključem. Donja Jasenica u Drugom svetskom ratu; Kosta Nikolić, Vlade Kraljevine Jugoslavije u Drugom svetskom ratu; Momčilo Pavlović, Rotari klub Subotica 19192008Istorija građanskih stranaka u Jugoslaviji 19181945, III, priredio Momčilo Pavlović; Slobodan Milošević: Put ka vlasti. Osma sednica CK SKS, priredili Momčilo Pavlović, Dejan Jović i Vladimir Petrović; kao i 2 broja časopisa Istorija 20. veka od kojih je broj 2 tematski posvećen 90godišnjici stvaranja zajedničke države Jugoslovena. Institut je već objavio prvu monografiju u 2009. godini, Italijanska vojska i četnici u Drugom svetskom ratu Koste Nikolića.

Ovim tempom i nastavljamo. U 2009. godini Institut planira da objavi 10 posebnih izdanja od kojihizdvajamoMomčilo PavlovićSrbija na kraju rataLjubomir Petrović, Jugoslovensko međuratno društvo u mreži vlasti; Bojan Dimitrijević, Dragan BogetićTršćanska kriza 19451953; Vladimir IvanovićJugoslavija i SR Nemačka 19671973Istorija Demokratske stranke u III toma, Izabrani spisi Lazara Markovića u III knjigeHronologija događaja na Kosovu i Metohiji od 1912. godine do današnjih danaPregled istorijeKosova i Metohije na engleskom jezikukao i dva broja časopisa Istorija 20. veka.

Pored toga Institut organizuje i edukativne seminare za nastavnike istorije iz cele zemlje pod nazivomSavremena istoriografija u nastavi istorije u osnovnim i srednjim školamaIz projekta Popularizacija naukeInstitut planira da posetiti muzejske i arhivske institucije iz Srbije i Republike Srpske i pokloniti deo svojihizdanja.

Adresa Instituta je Trg Nikole Pašića 11, kontakt telefoni 011/3398362 i 011/3398806, dok se o svim tekućimdogađajima i naučnim poduhvatima možete informisati na našem sajtu www.isi.co.rsodnosno putem mailaoffice@isi.co.rs.

Institut za savremenu istoriju u Beogradu

Centar za proučavanje evropskog susedstva Univerziteta u Strilingu

NAUČNI SKUP

Srbija dvadeset godina kasnije

Osma sednica CK SKS: uzroci, tok, posledice

21-22. Septembar 2007, Beograd

Dvodnevni sastanak Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije, održan u Beogradu 23-24. septembra 1987, široko je poznat kao Osma sednica i prepoznat kao završnica međupartijske borbe srpskih komunista. Sednica je donela pobedu frakciji predvođenoj Slobodanom Miloševićem, a njemu otvorila put ka vlasti. Dve decenije kasnije, stiču se uslovi za istorijsku reevaluaciju Osme sednice i njenog značaja u srpskom i jugoslovenskom kontekstu. Skup posvećen Osmoj sednici ima za cilj da integriše dosadašnja istraživanja ovog događaja i da posluži kao forum za razmenu interdisciplinarnih saznanja o njemu. Dvodnevni međunarodni skup ima za cilj da osvetli ne samo događaje sa Osme sednice, već i složene procese koji su do nje doveli i koji su iz nje ishodili.

Tematski krugovi koji su od posebnog interesovanja za skup obuhvataju:

Put ka Osmoj sednici: Kako se razvijalo srpsko pitanje u SFRJ nakon donošenja Ustava 1974 godine? Kako su odnosi unutar Federacije i unutar republike Srbije uticali na političku dinamiku i odnose moći unutar srpskog rukovodstva? Kako je uticala kriza na Kosovu?

Osma Sednica i politika obračuna: Sednica kao tehnika političkog obračuna. Jezik obračuna. Uzroci i povodi obračuna. Lociranje interesnih grupa, struja, pitanja i jezika obračuna na samoj sednici. Uloga Koja je bila uloga vojnog faktora u radu sednice? Koja Univerzitetskog komiteta SKS?

Značaj Osme sednice:  Na koji način je sednica doprinela izgradnji režima Slobodana Miloševića? Koja je bila njena uloga u stvaranju koncenzusa o srpskom nacionalnom pitanju i putevima ka njegovom rešavanju? Kako je protumačen njen značaj u Srbiji, a kako u drugim jugoslovenskim republikama?

Rad je organizovan u panelima čija kompozicija odražava tematska pitanja, a koji će se održati u prostorijama Instituta za savremenu istoriju, Trg Nikole Pašića 11/IV. Radni jezici konferencije su engleski i srpski. Kako tema pripada nedavnoj prošlosti, organizatori okupljaju doprinose iz savremene istorije, političkih nauka, sociologije, komunikologije i drugih relevantnih disciplina. Konferencija će rezultovati zbornikom radova posvećenih Osmoj sednici koji će se objaviti tokom 2008.

PROGRAM KONFERENCIJE

Petak, 21. septembar

10:00 Otvaranje skupa(sala za konferencije Instituta za savremenu istoriju)

Dr Momčilo Pavlović, direktor Instituta za savremenu istoriju

Dr Dejan Jović, direktor Centra za proučavanje evropskog susedstva

Predstavnik Ministarstva nauke Republike Srbije

10:30 – 12:30 Panel 1: Ekstremizacija jugoslovenske politike osamdesetih godina

Uvodničar: dr Predrag Marković

Panelisti:

Mr Vladimir Petrović, Institut za savremenu istoriju, Beograd

Reetnicizacija jugoslovenske politike od smrti Josipa Broza Tita do Osme sednice

Dr Marina Blagojević, Institut za sociološka i kriminološka istraživanja, Beograd

Spirala zločina: Kosovo i Milošević

Mr Neven Cvetićanin, Institut za filozofiju i društvenu teoriju

Politika ekstrema u poznom socijalizmu

            Mr Srđan Cvetković, Institut za savremenu istoriju

Tehnologija političkog obračuna u samoupravnom socijalizmu

12:30-14:00 Obilazak zgrade Skupštine Srbije

14:00-16:00 Ručak/Lunch

16:00-17:30 Panel 2: Kosovo i put ka Osmoj sednici

Uvodničar: dr Kosta Nikolić

Panelisti:

Dr Nebojša Vladisavljević, London School for Economics and Politics

Uspon Milosevica: Smena politickih generacija, Kosovo i Osma sednica

Prof. dr Momčilo Pavlović, Institut za savremenu istoriju

Kosovsko pitanje i Osma sednica

Dr Predrag Marković, Institut za savremenu istoriju

Srpski stereotipi o Albancima

17:30-18:00 Kafe pauza

18:00-19:30 Panel 3: Slobodan Milošević i Osma sednica

Uvodničar: Slavoljub Đukić

Dr Kosta Nikolić, Institut za savremenu istoriju

Osma sednica i dolazak Slobodana Miloševića na vlast

Dr Dejan Jović, University of Stirling, Velika Britanija

Izgradnja imidža: Miloševićev govor o Titu tokom Osme sednice

Dr Ljubomir Petrović, istoričar ljubapet@eunet.yu

Institut za savremenu istoriju, Beograd

Mirjana Marković i porodično shvatanje politike

19:30 – 20:00 Osma sednica: vizuelni aspect

Subota, 22.septembar

10:00-11:30 Panel 4: Osma sednica u kontekstu

Uvodničar: dr Momčilo Pavlović

Panelisti:

Mr Dragomir Bondžić, Institut za savremenu istoriju

Beogradski univerzitet i Osma sednica

Mr Čedomir Antić, Balkanološki institut SANU

Studentski protest 1989

Dr Slobodan Antonić, Filozofski fakultet u Beogradu

Osma sednica kao politika obračuna

Dr Nikola Žutić, Institut za savremenu istoriju, Beograd

Srpsko pitanje u SFRJ i Osma sednica

11:30-12.00 Kafe pauza

12:00-13:30 Panel 5: Percepcije Slobodana Miloševića u inostranstvu

Uvodničar: mr Vladimir Petrović

Panelisti:

Prof.dr Sabrina Ramet, Norvegian University of Science and Technology

Američke Predstave o Miloševiću do rata

Dr Jasna Dragovic – Soso, Goldsmiths University of London

Milošević u anglo-američkoj literaturi

Dr Stanislav Sretenović, Institut za savremenu istoriju, Beograd

Osma sednica u francuskoj štampi

Mr Jovo Bakić, Filozofski fakultet u Beogradu

Slobodan Milošević kao oličenje Srba

Dr Andrej Edemski, Institut balkanistiki i slaveneovedenija

Milošević između SSSR-a i Rusije

13:30-16:00 Pauza za ručak

16.00-17:30 Panel 6: Vojni faktor i Osma sednica,

Dr Bojan Dimitrijević, Institut za savremenu istoriju, Beograd

JNA  i Osma sednica

Dr Mile Bjelajac, Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd

Vojni faktor i borba za vlast u vrhu Saveza komunista Srbije

Prof.dr Miroslav Hadžić, Fakultet političkih nauka u Beogradu

Vojna odbrana socijalizma

17:30-18:00 Završna sesija

Rezime diskusije

Dogovor o publikaciji rezultata skupa

18:00 Svečano zatvaranje skupa i večera

Međunarodni naučni skup: Gerila na Balkanu: Borci za slobodu, buntovnici ili banditi – istraživanje gerile i paramilitarnih formacija na Balkanu u 19–20. veku. Beograd – Leskovac – Vranje, 13–16. septembar 2006.

Povodom 60 godina završetka Drugog svetskog rata i pobede antifašističke koalicije, u Somboru je održan međunarodni skup Srbija (Jugoslavija) 1945–2005. Ideologija, pokreti i iskustva, u sklopu programa kojim se Srbija i Crna Gora pridružila ostalim zemljama sveta u svečanom obeležavanju značajnog jubileja – trijumfa nad nacizmom i fašizmom. Pokrovitelji su bili Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine Republike Srbije, Ministarstvo kulture Republike Srbije, Skupština opštine Sombor i Ruski centar za međunarodnu naučnu i kulturnu saradnju u Beogradu.
Nazivom Srbija (Jugoslavija) 1945–2005 – ideologija, pokreti i iskustva, skup je imao cilj da sugeriše promenu političkih i društvenih okolnosti pod kojima se u našoj zemlji proslavlja 60-godišnjica završetka Drugog svetskog rata. Raspadom socijalističke Jugoslavije tokom 90-ih godina prošlog veka i formiranjem nacionalnih država na njenoj teritoriji značajno se promenio pogled na prethodnu, zajedničku istoriju. Novi politički tokovi i ukidanje ideoloških stega u istoriografskom diskursu doneli su brojna preispitivanja. Kriza kroz koju naša zemlja prolazi već izvesno vreme i njen poljuljan međunarodni ugled nametnuli su istoričarima obavezu da istraže uzroke takvog stava.
Prezentovani radovi bili su podeljeni u dve gotovo jednake celine. Prva polovina referata odnosila se na pitanja vezana za Drugi svetski rat. Teme su bile raznovrsne: završne borbe za oslobođenje Srbije, istoriografske polemike o vrednosti i značaju pokreta otpora u okupiranoj Srbiji, komunistički nacionalni koncept iz 1945, sovjetska pozadina u ratu, učešće bugarskih jedinica u završnim borbama za oslobođenje Srbije, statistički podaci o broju stradalih pripadnika Kraljevine Jugoslavije u ratu, kult Draže Mihailovića, slika neprijatelja i saveznika u Srbiji 1941–1944, kolaboracija i pokreti otpora u francuskoj i italijanskoj istoriografiji i drugo.

Druga polovina radova odnosila se na period socijalističke Jugoslavije, a spektar proučavanih pitanja takođe je bio raznovrstan: prilagođavanje Jugoslovenske armije na mirnodopske uslove života po završetku rata, evropsko i srpsko građanstvo 1945–1950, jugoslovenska politička emigracija u Velikoj Britaniji 1945–1955, slika Nemačke u posleratnim udžbenicima istorije, promena slike sovjetskog vojnika na stranicama jugoslovenske štampe u vreme razlaza sa SSSR-om, obeležavanje Dana pobede 9. maja u Jugoslaviji 1945–1955, mesto Jugoslavije u ratnim planovima SSSR-a i zemalja narodne demokratije, jugoslovenski koncept nesvrstanosti i Bandunška konferencija, rad sa decom nemačke nacionalnosti posle rata, spomenici i groblja NOR-a 1947–1965, uzroci raspada Jugoslavije i drugo.

Međunarodni naučni skup je ispunio očekivanja. U svečanoj atmosferi i uz prisustvo zainteresovanih posmatrača, učesnici skupa su afirmisali principe naučnosti i tolerantne i argumentovane akademske polemike. Dat je doprinos razvoju istoriografije o jugoslovenskoj državi, otvoreni su novi pristupi i teme u proučavanju njene prošlosti i afirmisane su nove stajne tačke u posmatranju toka istorijskog zbivanja, posebno kada je reč o savremenom osvrtu na prošlost.

ISI i istorijski arhiv iz Zajačara organizovali su naučni skup Istorija medicine, farmacije i narodne medicine od 21-22.juna 2007.godine

Međunarodni naučni skup: Srbija (Jugoslavija) 1945–2005. Ideologija, pokreti i iskustva, Sombor, 4 – 6. maj 2005.

Povodom 60 godina završetka Drugog svetskog rata i pobede antifašističke koalicije, u Somboru je održan međunarodni skup Srbija (Jugoslavija) 1945–2005. Ideologija, pokreti i iskustva, u sklopu programa kojim se Srbija i Crna Gora pridružila ostalim zemljama sveta u svečanom obeležavanju značajnog jubileja – trijumfa nad nacizmom i fašizmom. Pokrovitelji su bili Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine Republike Srbije, Ministarstvo kulture Republike Srbije, Skupština opštine Sombor i Ruski centar za međunarodnu naučnu i kulturnu saradnju u Beogradu.
Nazivom Srbija (Jugoslavija) 1945–2005 – ideologija, pokreti i iskustva, skup je imao cilj da sugeriše promenu političkih i društvenih okolnosti pod kojima se u našoj zemlji proslavlja 60-godišnjica završetka Drugog svetskog rata. Raspadom socijalističke Jugoslavije tokom 90-ih godina prošlog veka i formiranjem nacionalnih država na njenoj teritoriji značajno se promenio pogled na prethodnu, zajedničku istoriju. Novi politički tokovi i ukidanje ideoloških stega u istoriografskom diskursu doneli su brojna preispitivanja. Kriza kroz koju naša zemlja prolazi već izvesno vreme i njen poljuljan međunarodni ugled nametnuli su istoričarima obavezu da istraže uzroke takvog stava.
Prezentovani radovi bili su podeljeni u dve gotovo jednake celine. Prva polovina referata odnosila se na pitanja vezana za Drugi svetski rat. Teme su bile raznovrsne: završne borbe za oslobođenje Srbije, istoriografske polemike o vrednosti i značaju pokreta otpora u okupiranoj Srbiji, komunistički nacionalni koncept iz 1945, sovjetska pozadina u ratu, učešće bugarskih jedinica u završnim borbama za oslobođenje Srbije, statistički podaci o broju stradalih pripadnika Kraljevine Jugoslavije u ratu, kult Draže Mihailovića, slika neprijatelja i saveznika u Srbiji 1941–1944, kolaboracija i pokreti otpora u francuskoj i italijanskoj istoriografiji i drugo.

Druga polovina radova odnosila se na period socijalističke Jugoslavije, a spektar proučavanih pitanja takođe je bio raznovrstan: prilagođavanje Jugoslovenske armije na mirnodopske uslove života po završetku rata, evropsko i srpsko građanstvo 1945–1950, jugoslovenska politička emigracija u Velikoj Britaniji 1945–1955, slika Nemačke u posleratnim udžbenicima istorije, promena slike sovjetskog vojnika na stranicama jugoslovenske štampe u vreme razlaza sa SSSR-om, obeležavanje Dana pobede 9. maja u Jugoslaviji 1945–1955, mesto Jugoslavije u ratnim planovima SSSR-a i zemalja narodne demokratije, jugoslovenski koncept nesvrstanosti i Bandunška konferencija, rad sa decom nemačke nacionalnosti posle rata, spomenici i groblja NOR-a 1947–1965, uzroci raspada Jugoslavije i drugo.

Međunarodni naučni skup je ispunio očekivanja. U svečanoj atmosferi i uz prisustvo zainteresovanih posmatrača, učesnici skupa su afirmisali principe naučnosti i tolerantne i argumentovane akademske polemike. Dat je doprinos razvoju istoriografije o jugoslovenskoj državi, otvoreni su novi pristupi i teme u proučavanju njene prošlosti i afirmisane su nove stajne tačke u posmatranju toka istorijskog zbivanja, posebno kada je reč o savremenom osvrtu na prošlost.