Проф. др Предраг Марковић
Научни саветник, директор
ПРЕДРАГ Ј. МАРКОВИЋ (Београд 1965), научни саветник. Дипломирао је 1986. године на Филозофском факултету Универзитета у Београду са просечном оценом 9.88. Звање магистра историјских наука је стекао маја 1991. године, обранивши магистарску тезу „Европски процеси на модернизацију друштва Београда и Југославије 1918-1941“ на Катедри за општу савремену историју Филозофског факултета Универзитета у Београду. Доктор историјских наука постаје у новембру 1995. године, одбраном докторске дисертације „Хладни рат и југословенско друштво (случај Београда) 1948-1965″. Од марта 1987. године је запослен у Институту за савремену историју у Београду. На седници Управног одбора Института која 11. априла 2019. године, именован је за директора Института за савремену историју.
Као гостујући професор је предавао на Учитељском факултету Универзитета у Београду, Линколн,Универзитету у Пенсилванији , Филозофском факултету Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, Центру за мултидисциплинарне студије Универзитета у Београду – Одсек за историју науке и технологије, Београдској отвореној школи и Факултету за медије и комуникацију Универзитета Сингидунум. За члана Европске академије наука и уметности у Салцбургу је изабран у децембру 1997. године. Био је члан Савета за брендирање Србије и в. д. председника Управног одбора Музеја историје Југославије.
Марковић се углавном бави друштвеном историјом Југославије и посебно историјом Београда у 20. веку. О историји Београда написао је монографије Београд између Истока и Запада: 1948–1965. (објављена 1996. године, предговор написао његов рођак Добрица Ћосић) и Европски утицај на процес модернизације Београда од 1918–1941. Такође се бавио историјом распада социјалистичке Југославије и методологијом историјске науке.
У септембру 2015. године изабран је за потпредседника Социјалистичке партије Србије. Пре избора на ову функцију био је члан Управног одбора РТС-а На парламентарним изборима 2020. године, изабран је за народног посланика Народне скупштине Републике Србије испред своје политичке коалиције.
Др Бојан Димитријевић
Научни саветник, заменик директора
БОЈАН Б. ДИМИТРИЈЕВИЋ (Београд 1968), научни саветник и заменик директора Института за савремену историју. Дипломирао 1994. и магистрирао 1997, на Београдском универзитету. Такође магистрирао 1996. на Средњоевропском универзитету у Будимпешти. На Новосадском универзитету одбранио 2004. докторску тезу Југословенска народна армија 1945–1954. Током 2001. године, по позиву, био је сарадник у Институту за напредне студије у Софији. Завршио је високи курс реформе система безбедности на Универзитету у Брадфорду 2006. године, са радом о реформи сектора безбедности у Босни и Херцеговини.
Био је кустос Музеја Југословенског ваздухопловства на аеродрому Београд у периоду 1991–1997. Од 1997. ради у Институту за савремену историју. До сада је објавио преко 100 ауторских и коауторских монографија или других издања, као и преко 140 чланака у Србији, Хрватској, Словенији, Немачкој, Великој Британији, Италији, Сједињеним Државама, Француској, Пољској и Румунији углавном са темама из војне и политичке историје Југославије и Србије у 20. веку. Био је уредник часописа Историја 20. века од 2004. до 2015. године.
У периоду 2003–2012. био је на дужностима саветника министра одбране и саветника министра спољних послова за НАТО (Државне заједнице СЦГ), саветника председника Србије за одбрану – војна питања и помоћника министра одбране Републике Србије за људске ресурсе, као и одборника скупштине града Београда.
КОСТА НИКОЛИЋ (1963) ради у Институту за савремену историју у Београду у звању научни саветник. Дипломирао је (1988), магистрирао (1993) и докторирао (1999) на Катедри за историју Југославије Филозофског факултета Универзитета у Београду. Области научног интересовања јесу: историја комунизма у Краљевини Југославији, историја Другог светског рата, историја српског друштва у XX веку, распад СФРЈ и ратови у Хрватској и Босни и Херцеговини.
Учествовао је на бројним домаћим и међународним научним скуповима и ангажован као уредник и члан редакције више научних часописа. Од 2001. до 2020. био је руководилац три пројекта Министарства науке Владе Републике Србије.
До сада је објавио пет уџбеника за основну и средњу школу, 50 монографија и 160 радова у научним часописима у Србији и иностранству.
РАНКА ГАШИЋ (1965), научни саветник, дипломирала је 1989. и магистрирала 1995. на Катедри за историју народа Југославије у новом веку и докторирала 2003. године на Катедри за општу савремену историју, са тезом „Британски и немачки утицај на београдску елиту 1936-1941“. Од 1996. запослена је у Институту за савремену историју у Београду. Вршила је истраживања у Немачкој, као стипендиста DAAD фондације 1997. године (у Лајпцигу, Бону и Берлину) и Друштва за југоисточну Европу из Минхена 1998. године (у Институту за светску привреду у Килу), као и CEEPUS програма при Универзитету у Грацу (Аустрија) 2005. године. Сарађивала је на пројекту Академије наука у Бечу, “Историја Хабсбуршке монархије 1848-1914”, од 1998. до 2006. године. Током 2003. и 2004. била је координатор професионалне мреже „South-East Europe Minorities” за Србију и Црну Гору, са центром у Бону. Од 2013. до 2016. била је ангажована на пројекту Универзитета у Базелу, „SIBA – A Visual Approach to Explore Everyday Life in Turkish and Yugoslav Cities, 1920s and 1930s”. Аутор је четири монографије, и низа радова у домаћим и страним часописима и зборницима. Превела је шест монографија из области историје са немачког језика. Члан је Удружења за друштвену историју у Београду, члан сарадник Матице српске у Новом Саду. Од 2007. члан је Управног одбора Центра за историју, демократију и помирење у Новом Саду, и Удружења истраживача института хуманистичких наука у Београду.
Др Станислав Сретеновић
научни саветник
СТАНИСЛАВ СРЕТЕНОВИЋ (Београд 1970) научни саветник, такође и предавач културне историје на Факултету политичких наука у Београду. Био је руководилац пројекта “The Multiethnic State and National Identities: the Serbian Experience in the 20th century- SERBIE20” подржаног од стране Фонда за науку Републике Србије у оквиру програма Идеје (2022-2025) и члан академских истраживачких група SIRICE и ISP у Француској. После завршених студија историје на Филозофском факултету у Београду, магистрирао је и специјализирао на Универзитету у Нансију (Француска) и докторирао на Европском универзитетском институту у Фиренци (Италија) са темом о неједнаким међудржавним француско-југословенским односима у периоду између два светска рата. Боравио је као истраживач, професор по позиву или члан комисија за одбрану доктората на Универзитету Сорбона (Sorbonne Université и Panthéon-Sorbonne), Универзитету Нантер, Високој школи за студије друштвених наука (ЕHESS), Националној школи политичких наука (Sciences Po) у Паризу, универзитетима у Нансију, Бордоу и Нанту, војној академији Сан-Сир у Кеткидану, Француској академској школи у Риму (ЕFR), Универзитету у Букурешту, Универзитету у Брадфорду и Бирмингему (Енглеска) и Универзитету у Чикагу. Учествовао је на бројним конференцијама у земљи и иностранству. Аутор је неколико монографија а многобројне научне радове публикује у угледним домаћим и међународним стручним часописима. Био је члан редакције научног часописа Историја ХХ века, председник комисије при Министарству културе Републике Србије за избор садржаја Српског културног центра у Паризу (2011), члан управних одбора ИСИ (2014-2018) и Градског завода за заштиту споменика културе (2020-2024). Стручњак је за француско-српске односе у националном, регионалном и европском контексту 20. века.
Др Горан Милорадовић
научни саветник
ГОРАН Р. МИЛОРАДОВИЋ (Нови Бечеј 1965), историчар, научни саветник Института за савремену историју. Дипломирао је 1994. године на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду, на Катедри за општу савремену историју код ментора проф. др Андреја Митровића са темом Замјатин и историја у роману „Ми“. Код истог ментора је 2000. године одбранио магистарску тезу Логори за изолацију у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца (1919–1922). Докторску тезу Совјетски културни утицаји у Југославији 1945–1955. године одбранио је 2009. године на истој катедри код ментора проф. др Мирослава Јовановића. Бави се темама из историје средње и источне Европе (Руска империја и Совјетски Савез, Кнежевина и Краљевина Србија, Хабсбуршка монархија, Краљевина Југославија, социјалистичка Југославија), а посебно културном и друштвеном историјом, историјом идеја и идеологија.
Учествовао је на неколико пројеката у сарадњи са Државним архивом Србије, Историјским архивом Београда, Славистичким институтом Руске академије наука и Архивом града Москве. Такође и на бројним научним конференцијама у Србији и иностранству. Члан је редакцијe Годишњака за друштвену историју. Председник је Управног одбора Државног архива Србије од 2025. године.
Др Драгомир Бонџић
научни саветник
ДРАГОМИР БОНЏИЋ (Крушевац, 1973), научни саветник. Дипломирао је 1999, магистрирао 2003. и докторирао 2010. на Катедри за историју Југославије на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Од 2000. ради у Институту за савремену историју у Београду, где је 2019. стекао звање научног саветника. Бави се историјом Југославије и Србије у 20. веку, са посебним нагласком на историји образовања, високог образовања, науке, међународне научне сарадње, нуклеарне технологије и енергетике током Хладног рата. Објавио је девет монографија и преко 160 чланака и преко 60 приказа у страним и домаћим научним часописима и зборницима радова. Учествовао је на преко 80 националних и међународних научних конференција у Србији и иностранству (Хрватска, Македонија, Пољска, Аустрија, Мађарска, Румунија, Алжир, Словенија, Русија). Коаутор је неколико уџбеника историје за основну и средњу школу. Бави се локалном историјом и један је од покретача и уредника публикације „Жупски зборник“ који издаје Завичајни музеј Жупе у Александровцу. Од 2016. до 2023. био је главни и одговорни уредник часописа Института за савремену историју „Историја 20. века“. Један је од покретача и главни и одговорни уредник новооснованог часописа „Савремена историја“.
Др Владимир Петровић
научни саветник
ВЛАДИМИР ПЕТРОВИЋ је завршио постдипломске студије савремене историје на Универзитету у Београду, упоредну историју на Централноевропском универзитету и постдокторске студије транзиционе правде на NIOD Институту за студије рата, холокауста и геноцида у Амстердаму. Почео је да ради као приправник 2002. године у Институту за савремену историју, где тренутно води Иновациони центар.
Петровић је започео као историчар међународних односа Југославије, посветивши своју прву књигу еволуцији њене блискоисточне политике (2006), а другу o Титовој личној дипломатији (2010). Након тога, окренуо се истраживању масовног политичког насиља и стратегија суочавања са његовим наслеђем, у монографијама Појава историјске форензичке експертизе: Клио заступа став (Routledge, 2017) и „Етничко чишћење: генеза концепта“ (Архипелаг, 2019). Поред ових књига, уредио је или био коаутор шест томова и објавио је пет томова примарних извора. Такође је аутор седамдесет чланака и поглавља у књигама, на српском и енглеском језику.
Петровић је такође био гостујући професор на Централноевропском универзитету, Универзитету у Бостону, Харвардској школи за проширење и Универзитету у Амстердаму.
Др Срђан Цветковић
научни саветник
СРЂАН ЦВЕТКОВИЋ, Научни саветник на Институту за савремену историју у Београду. Основне, магистарске и докторске студије завршио је на Филозофском факултету у Београду. Своја вишедеценијско истраживање политичке репресије закровио је 2011. докторском дисертацијом Политичка репресија у Србији 1945-1985. Његове области интересовања су: комунизам, државна репресија, дисиденти, људска права и Хладни рат, којима је објавио више радова у домаћим и иностраним стручним часописима и зборницима. Учествовао је на многим домаћим и међународним научним скуповима и трибинама и одржао више од стотину предавања посвећених овим темама.
Између осталих аутор је запажених монографија: Између српа и чекића − репресија у Србији 1944−1953. (2006), Између српа и чекића 2 – политичка репресија у Србији 1953-1985. (2011), Портрети дисидената (2007), Рађање јеретика (2011), Колаборационисти пред судом ОЗН-е (2016); ОЗНА – репресија комунистичког режима у Србији 1944-1946. – Документи (2019), Борислав Пекић: живот бунтовника (2020). Облици отпора комунистичком режиму у Србији 1945-1991. (2021), Како се стварао Тито? – технологија изградње култа личности Јосипа Броза (2024). Био је стручни сарадник на писању Српског биографског речника Матице српске као и Службеног гласника на приређивању сабраних дела др Драгољуба Јовановића.
Током 2009-2015. био је секретар Државне комисије за тајне гробнице убијених од стране комунистичког режима 1944/1945. Владе републике Србије. Од 2010. -2012. био је и координатор за истраживања Међуакадемијске комисије САНУ и МАН за попис жртава Другог светског рата у Војводини 1941-1948. Аутор је запажене изложбе У ИМЕ НАРОДА! – о репресији комунистичког режима у Србији која је била постављена у Историјском музеју Србије од априла до августа 2014. године. Један је до уредника научног часописа за преиспитивање прошлости Херетикус. Иницијатор више друштвених група за очување природе и развој Старе планине.
Др Јасмина Милановић
Научни саветни
ЈАСМИНА В. МИЛАНОВИЋ (Панчево, 1963), научни саветник Института за савремену историју. Дипломирала 1987, магистрирала 2006. и докторирала 2011. на Београдском универзитету. Радила је као наставник историје у Филолошкој гимназији, уредник за уџбенике историје и одговорни уредник у Заводу за уџбенике, од 2013. ради у Институту за савремену историју.
До сада је објавила седам монографија и преко 50 чланака у часописима међународног и националног значаја, као и међународним и домаћим зборницима радова. Написала је и објавила преко 70 лексикографских одредница у енциклопедијама, речницима и лексиконима.
Од 2015. члан Српскоглекарског друштва и члан председништва Историјске секције СЛД. Један је од оснивача Друштва „Јелена Димитријевић“. Од 2016. члан је редакције часописа Српске студије, а исте године је изабрана за члана Одбора Лексикографског одељења Матице српске. Активно сарађује са другим научним и културним установама, као што су Народни музеј, Музеј Вука и Доситеја и Музеј науке и технике, одељења за историју медицине.
Од 2017. је сарађивала на оснивању и уређивању Портала за женску и родну историју. Била је члан европског COST пројекта, секције Women on the Move од 1. јула 2020. године. Добитник је награде Српског лекарског друштва„Златно перо“ за 2021. годину.
Др Милан Гулић
научни саветник
МИЛАН ГУЛИЋ (Задар, 1985), научни саветник, председник Научног већа и члан Управног одбора Института за савремену историју. Основну школу и гимназију похађао је у Бенковцу и Тополи. На Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду дипломирао је 2008, а докторирао 2012, одбранивши докторску дисертацију „Дунав у југословенској политици према Совјетском Савезу 1944–1952“. Током докторских студија био је стипендиста Министарства науке и технолошког развоја Републике Србије при Балканолошком институту САНУ. Од 2013. ради у Институту за савремену историју. До сада је објавио пет научних монографија, преко 60 чланака у часописима и зборницима радова, као и поглавља у монографијама у Србији, Црној Гори, Хрватској, Пољској, Румунији, Аустрији, Норвешкој, Северној Македонији, Босни и Херцеговини, Италији и Русији. Аутор је више од стотину енциклопедијских одредница у „Српској енциклопедији“, „Српском биографском речнику“ и биографским лексиконима сенатора и банова Краљевине Југославије. Учествовао је на више од 50 научних скупова у земљи и иностранству. Бави се различитим темама из српске националне историје XX века, са посебним освртом на Србе у Хрватској. Члан је Лексикографског одељења Матице српске, Редакционог одбора „Српског биографског речника“ и Стручног савета Музеја жртава геноцида.
Др Ивана Добривојевић Томић
научни саветник
ИВАНА ДОБРИВОЈЕВИЋ ТОМИЋ (1975) научни саветник. Дипломирала на Филозофском факултету у Београду, на Катедри за историју Југославије. На истој катедри одбранила је магистарски рад “Државна репресија у доба диктатуре краља Александра 1929 – 1935”, а затим и докторирала са темом “Село и град. Трансформација аграрног друштва Србије 1945 – 1955”. Бави се истраживањем државне репресије у Краљевини Југославији, индустријализацијом социјалистичке Југославије, животним стандардом обичних људи, миграцијама село – град, животом омладине у социјалистичкој Југославији и планирањем породице. Била је гостујући истраживач у Имре Кертес Колегу у Јени, Институту за проучавање историје Источне и Југоисточне Европе у Регенсбургу и Инситуту за историју Источне и Југоисточне Европе у Грацу. Ауторка је три монографије и преко 70 чланака објављених у домаћим и међународим часописима.
Др Ратомир Миликић
Научни саветник
РАТОМИР МИЛИКИЋ je рођен у Београду 1980. године. Као први у генерацији дипломирао је на Филозофском факултету у Београду – Одељење за историју. Магистарске, а потом и докторске студије наставио је на Катедри за историју Југославије, где је 2010. одбранио докторску тезу. Завршио је мастер студије на Правном факултету Универзитета у Београду, као и Дипломатску академију Министарства спољних послова СЦГ.
Запослен је од 2005. године као научни саветник у Институту за савремену историју, где је свој научноистраживачки рад посветио проучавању рада Владе Краљевине Југославије у Лондону, послератне билатералне и мултилатералне дипломатске историје Југославије, историје државности Србије у XIX и XX веку, парламентарне дипломатије, те питања Косова и Метохије у међународном контексту, као и положају СПЦ током Другог светског рата. Аутор је четири монографије и један од коаутора пет монографија. Објавио је више од шездесет научних радова у стручним часописима и учествовао је на бројним домаћим и међународним научним скуповима. Коаутор је шест уџбеника за различите нивое образовања у Србији.
Др Ратомир Миликић је члан Савета Историјског музеја Србије од 2018. године. Такође, био је сарадник на више значајних изложби које је реализовао Историјски музеј Србије у периоду 2016-2023, у земљи и иностранству, а рецензирао је десетак монографија и каталога ИМС. Стручни сарадник за историју био је и за неколико филмова у земљи и иностранству.
Такође, др Миликић је осмислио, креирао и спровео неколико пројеката обуке наставника историје у Републици Србији. Уредник историје је у издавачкој кући Нови Логос, а стручни сарадник за историју је у издавачким кућама Клет и Фреска.
Обављао је бројне дужности везане за дипломатске активности у Народној скупштини, Министарству здравља и Министарству спољних послова. Поред саветничких функција, био је и заменик амбасадора Републике Србије при Савету Европе. У периоду до 2016. године, био је члан бројних међународних стручних тела Савета Европе у Стразбуру..
Др Данило Шаренац
виши научни сарадник
ДАНИЛО ШАРЕНАЦ је виши научни сарадник. Дипломирао је на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду, а звање мастера стркао на Централноевропском Универзитету у Будимпешти. Докторат је одбранио 2011. године на Факултету за филозофију у Београду. Његова истраживачка интересовања подразумевају бављење ратовима 1912-1918 године са нагласком на културним и друштвеним аспектима. Активно је учествовао у домаћим и страним дебатама о култури сећања и обележавању Стогодишњице Првог светског рата. Неке од публикација: Топ, војник и сећање. Србија и Први светски рат, ИСИ: Београд 2014; “Why did nobody control Apis? Serbian Military Intelligence and the Sarajevo Assassinations” in Sarajevo 1914, ed. Mark Cornwall, Bloomsbury Academic: London, 2020, 125-149; “Capital Punishment in the Serbian Army : The Case of Execution at Lake Plav in 1915”, Tokovi istorije, 3, 2023, 39-61.
Др Љубинка Шкодрић
Виши научни сарадник
ЉУБИНКА ШКОДРИЋ (Београд, 1975), виша научна сарадница. Дипломирала је 2000, магистрирала 2008. и докторирала 2015. године на Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београд. У периоду 2001–2018. била је запослена у Државном архиву Србије. Од 2018. ради у Институту за савремену историју. Области њеног интересовања су: родна историја, историја Другог светског рата, историја образовања, дигитална историја и архивистика.
До сада је објавила преко пет ауторских и коауторских монографија, више од 10 зборника докумената, као и преко 40 чланака, углавном са темама из друштвене и политичке историје Југославије и Србије у 20. веку.
Др Милутин Живковић
виши научни сарадник
МИЛУТИН ЖИВКОВИЋ: (Краљево 1986) Студије историје завршио је на Филозофском факултету у Београду где је и докторирао 2017. године. Од 2011. радио је у Институту за српску културу, а 2019. прешао на Институт за савремену историју. У свом досадашњем раду показао је интересовање за: политичку, војну, идентитестку, културну, језичку и економску историју простора Косова и Метохије и Старе Рашке (Санџака).
Бавио се и проучавањем: „Велике Албаније“ и НДХ, управном структуром италијанског и немачког окупационог система, друштвеном историјом, етничко-верским и идеолошким сукобима, изградњом албанског и бошњачког националног идентитета, итд. Истраживао је у више домаћих и страних архива у: Србији, Црној Гори, Италији, Албанији, Немачкој и Хрватској. Био је стипендиста пројекта „1000 младих талената“ Републике Србије и града Краљева. Сарадник је Српског биографског речника и члан редакционих одбора у неколико домаћих научних часописа. Говори енглески и албански језик. Ожењен је, отац двоје деце.
Др Ивана Пантелић
Виши научни сарадник
ИВАНА ПАНТЕЛИЋ (Београд, 1977) виша научна сарадница. Докторску дисератцију, „Јованка Броз и српска јавност од 1952. до 2013. године“, одбранила је на Одељењу за историју Филозофског факуктета Универзитета у Београду, где је завршила и основне студије. Магистрирала је на Интердисциплинарној катедри социо-културне антропологије на Филозофском факултету у Београду, где је завршила основне студије историје завршила је на Филозофском факуктету у Београду.
Бави се проучавањем историје рода, а посебно процесима еманципације жена током 20. века. Самостално је објавила монографије Партизанке као грађанке – друштвена еманципација партизанки у Србији 1945–1953 и Успон и пад прве другаруце Југославије, Јованка Броз и српска јавност 1952-2013. Као коауторка са Данилом Шаренцем објавила је монографију Две половине сећања: партизански дневници као извор за историју Другог светског рата. Била је уредница и коауторка, са Љубинком Шкодрић и Јеленом Милинковић, књиге Двадесет жена које су обележиле 20. век у Србији. Научне радове на тему еманципације жена објављује у релевантним домаћим и иностраним часописима.
Др Раде Ристановић
Виши научни сарадник
РАДЕ РИСТАНОВИЋ је виши научни сарадник. Докторирао је 2019. године на Филозофском факултету у Новом Саду, одбранивши дисертацију под насловом „Облици отпора у окупираном Београду (1941–1944)“. Његова истраживања усмерена су на отпор, страдање, колаборацију и друге кључне феномене и појаве Другог светског рата у Краљевини Југославији, као и на дигиталну и урбану историју. Аутор је четири монографије, неколико зборника докумената и десетина научних радова. Добитник је више награда из области науке и културе. Оснивач је Друштва за урбану историју у Београду и један од покретача Дигиталног центра Института за савремену историју, где је учествовао у бројним пројектима дигитализације. Од 2024. године члан је Центра за иновације Института. Активно учествује у домаћим и међународним научним пројектима, а тренутно је члан пројектног тима RE:ENGAGEing with the Neighbors in a State of War, који финансира Европска унија у оквиру програма „Хоризонт“.
Др Миомир Гаталовић
Виши научни сарадник
МИОМИР Б. ГАТАЛОВИЋ (Београд 1981), научни сарадник Института за савремену историју у Београду. Дипломирао је 2005, магистрирао 2008. и докторирао 2015. године на Одељењу историје Филозофског факултета Универзитета у Београду. Докторска дисертација носи назив „Југословенска државна политика на Косову и Метохији 1958-1974“. У Институту за савремену историју у Београду ради од 2009. године. У својству стручног сарадника Радио-телевизије Србије учествовао је у реалзицији серијала „Заборављени умови Србије“ (2007-2015) који је добитник „Вукове награде“ за изузетан допринос култури Републике Србије. Аутор је седам монографија, од којих три самостално: „Дарована слобода. Партија и култура у Србији 1952-1958.“ (2010), „Косово и Метохија у државној политици Југославије 1958-1965“ (2016) и „Бурна времена. Косово и Метохија у државној политици Југославије 1966-1969“ (2018) и четири као коаутор: „Косово и Метохија 1920-2010. Хоронологија“ (2011), „Косово и Метохија: век важних догађаја 1912-2012“ (2012), „Косово и Метохија. Век важних догађаја“ (2014) и „Уставни суд Србије 1963-2023“ (2023). Писац је више десетина научних чланака, биографија, приказа, рецензија и другог.
Области научног интересовања усмерене су му на проучавање политичке, друштвене и културне историје Србије и Југославије у XX веку, са посебним усмерењем на историју Косова и Метохије, историју југословенско-пољских односа и историју Другог светског рата. За самостални историографски рад добитник је престижних награда Државног архива Србије „Ђурђе И. Јеленић“ (2016) и Матице српске „Иларион Руварац“ (2018).
Др Никола Мијатов
Виши научни сарадник
НИКОЛА МИЈАТОВ (Вршац 1988) виши научни сарадник. Ванредни је професор Факултета за спорт Универзитета Унион – „Никола Тесла“. Дипломирао је на одсеку за борилачке спортове на Високој спортској и здравственој школи у Београду. Дипломирао је и мастерирао на Филозофском факултету Универзитета у Београду на одељењу за историју. Докторску дисертацију одбранио је 2019. године на истом факултету са темом „Спорт у служби социјализма: југословенско искуство 1945-1953“. Аутор је бројних научних радова из историје Југославије, историје и етике борилачких вештина и социологије спорта.
Аутор је две монографије: Милован Ђилас и европски социјалисти 1950-1958, Београд: Институт за савремену историју, 2019. и Спорт у служби социјализма: Југословенско искуство 1945-1953, Београд: Чигоја штампа; Институт за савремену историју, 2020.
Др Немања Девић
Виши научни сарадник
НЕМАЊА ДЕВИЋ (Смедерево, 1989), научни сарадник у Институту за савремену историју. Студије историје уписао је 2008, на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду. Основне и мастер студије окончао је 2013‒2014. на Катедри за историју Југославије. Године 2020. докторирао је на истом факултету, са темом Партизански покрет у Србији 1941‒1944. године.
Kао студент, радио је на попису жртава Другог светског рата у Шумадији, ангажован на пројектима Музеја жртава геноцида и Комисије за тајне гробнице при Министарству правде Републике Србије. Сарађивао је у изради изложби „Јунаштвом у славу, српски војник у Првом балканском рату 1912.“ и „У име народа, репресија у Србији 1944‒1946“, а током 2021. и у изради сталне поставке Народног музеја у Ваљеву, на темама које се односе на период 1941‒1945. године. До сада објавио више од 60 научних радова (од чега осам монографија), а за монографије Истина под кључем и За партију и Тита, партизански покрет у Србији 1941‒1944. добио је награду „Драгиша Кашиковић“ (2009), односно „Димитрије Богдановић“ (2023).
Током студија био стипендиста Српске народне одбране (СНО) из САД и Службеног гласника Републике Србије. Од 2018. запослен је у Институту за савремену историју. Примарна област његовог стручног интересовања јесте историја српског народа у Другом светском рату.
Др Небојша Стамболија
Виши научни сарадник
НЕБОЈША СТАМБОЛИЈА (Сисак 1982), виши научни сарадник. Основну школу и гимназију завршио је у Крушевцу где се, силом ратних прилика, преселио 1995. године из родне Глине. Дипломирао је историју на Филозофском факултету у Нишу. Од јула 2012. запослен је на Институту за савремену историју. Био је стипендиста Министарства науке и Фондације за развој научног и уметничког подмлатка Министарства просвете.
У фебруару 2021. је одбранио докторску дисертацију под називом „Српска државна стража 1942–1944“ на Филозофском факултету у Београду.
Истраживачки се бави колаборационистичким војним формацијама на простору окупиране Србије у Другом светском рату, парламентарном историјом у међуратној Југославији и југословенско-пољским односима. Учествовао је на око тридесет научних конференција у земљи и иностранству. Аутор је једне монографије (Српска државна стража 1942‒1944, Београд: Институт за савремену историју, 2021), неколико монографских издања грађе, а у водећим српским историографским часописима објавио је више десетина научних радова и прилога.
У периоду 2016‒2023. био је секретар редакције часописа „Историја 20. века“, у ком периоду је овај научни часопис уврштен у многе светске престижне индексне базе.
Др Марко Милетић
Научни сарадник
МАРКО Б. МИЛЕТИЋ (Ужице 1990), научни сарадник Института за савремену историју. На Филозофском факултету Универзитета у Беоргаду завршио је основне (2014) и мастер (2016) студије историје. Током 2015. године завршио је школовање за резервног официра на Војној академији Универзитета одбране у Београду. На Филозофском факултету у Београду одбранио је у октобру 2021. докторску дисертацију Политика одбране Југославије (1945–1958): Идеје и пракса. Био је запослен у Архиву Југославију у периоду 2017–2019.
Од јуна 2019. запослен је у Институту за савремену историју. До сада је објавио четири монографије и преко 30 научних и стручних радова који су објављени у часописима и зборницима радова у Србији, Пољској, Словенији, Хрватској и Босни и Херцеговини, са темама из војне, дипломатске, привредне и друштвене историје Србије и Југославије у 20 веку. Од августа 2023. обавља дужност главног и одговорног уредника часописа Историја 20. века. Сарадник је Матице српске на пројектима израде Српског биографског речника и Српске енциклопедије.
Добитник је годишње наград Института за стратегијска истраживања за најбољи рад објављен током 2023. године у часопису Војноисторијски гласник.
Др Радосав Туцовић
Научни сарадник
РАДОСАВ Р. ТУЦОВИЋ (Ужице, 1993), научни сарадник. Дипломирао је 2016. и мастерирао 2017. године на Универзитету у Београду. На истом универзитету 2021. године одбранио је докторску дисертацију „Полицијски репресивни апарат нацистичке Немачке и његови домаћи инструменти: анализа делатности Драгомира Јовановића и Аугуста Мајснера у окупираној Србији (1941-1944)“. Током 2019. године боравио је на размени студената докторских студија на Хумболтовом универзитету у Берлину. Добитник је награде „Андреј Митровић“ за најбољи мастер рад на Катедри за савремену историју Филозофског факултета у Београду, као и истоимене награде „Андреј Митровић“, за најбољи докторат који се бави југословенско-немачким односима, а коју додељује фондација „Михаел Жикић“ из Бона, у сарадњи са Универзитетима у Минхену и Регензбургу.
До сада је објавио преко 25 научних радова углавном из тематског оквира Другог светског рата, репресије, злочина и историографске методологије. Резултате својих истраживања презентовао је на научним конференцијама у Немачкој, Шведској, Пољској, Босни и Херцеговини, и Србији. Током школских 2018/19. и 2019/20. био је ангажован као демонстратор на предметима „Амерички 20. век“ и „Пропаганда у 20. веку“, на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду. Од 2020. до 2022. био је запослен као професор историје и изборних предмета у ИX београдској гимназији. Члан је уредништва научног часописа Историја 20. века, као и академске мреже за истраживање окупационих система при Универзитету у Мастрихту. Сарадник је на неколико међународних научних пројеката.
Др Борис Томанић
Научни сарадник
БОРИС ТОМАНИЋ је рођен у Београду 1990. Студије историје уписао је 2009. на Филозофском факултету у Београду, где је дипломирао 2014. на Катедри за историју Југославије. Мастер диплому је стекао 2016, а звање доктора историјских наука стекао је 2022. обранивши дисертацију под насловом „Југославија и Бугарска 1941–1945: Између сукоба и савеза“ на Филозофском факултету у Београду. Током 2025, по позиву, био сарадник Центра за источноевропске студије Универзитета у Варшави.
Од марта 2016. до маја 2021. био је ангажован као спољни сарадник Музеја жртава геноцида. Од септембра 2017. до априла 2018. радио је у Архиву Југославије у Београду. Од маја 2018. запослен је у Институту за савремену историју. Добитник је награде Института за савремену историју „Љубомир Љуба Петровић“ у 2016. и Државног архива Србије „Ђурђе И. Јеленић“ у 2024.
До сада је објавио преко 40 ауторских и коауторских радова, укључујући четири монографије. Био је учесник на више од десет научних скупова, конференција и радионица у земљи и иностранству (Пољска, Северна Македонија, Босна и Херцеговина, Немачка, Бугарска, Велика Британија, Грчка).
Др Лука Филиповић
Научни сарадник
ЛУКА М. ФИЛИПОВИЋ (Ужице 1995) научни сарадник. Дипломирао 2018, мастер студије завршио 2019, а докторску дисертацију одбранио јануара 2023. године на Филозофском факултету у Београду. Објавио је две научне монографије и бројне радове у домаћим и међународним научним часописима из области историје идеја и идеологија, Хладог рата, радничких покрета и нових политичких феномена у Србији и земљама Западне Европе.
Од 2024. године обавља функцију истраживача-администратора и менаџера српског тима на пројекту RE-ENGAGE из серије Horizon EU. Држао је предавања и излагања на универзитетима и научним суповима у Италији, Мађарској, Швајцарској, Пољској, Белгији, Албанији (CEU, EISA, Mut zur Ethik, итд). У сарадњи са Норвешким институтом за спољне послове (NUPI) истражује нове форме грађанског активизма у Србији и Грузији. Уређује портал Нови Хоризонт на сајту часописа Нови Магазин.
Др Милош Жикић
Научни сарадник
МИЛОШ ЖИКИЋ (Зајечар 1990), научни сарадник. Основне академске студије завршио је 2014. одбраном дипломског рада „Пета армија Војске Краљевине Југославије у Априлском рату“. Мастер студије је завршио 2015. одбранивши рад „Генерал Петар Недељковић (1882–1955)“. Звање доктора историјских наука стекао је 2023. одбранивши дисертацију под насловом „Југословенско-бугарски односи 1929–1941“. Од октобра 2016. провео је годину дана на стручном оспособљавању у Народном музеју у Зајечару, након чега је новембра 2017. положио стручни испит за звање кустоса. Од маја 2018. запослен је у Институту за савремену историју у Београду.
Аутор је две монографије и једне фотомонографије, као и већег броја радова у научним часописима и зборницима радова. Учествовао је на више научних скупова и конференција у земљи и иностранству (Румунија, Грчка, Пољска, Северна Македонија). Научна интересовања су му усмерена на војну и дипломатску историју Краљевине Југославије.
Др Илија Кукобат
Научни сарадник
ИЛИЈА КУКОБАТ (Београд 1993), научни сарадник. Дипломирао је 2016, мастер рад одбранио 2017. и докторирао 2023. године на Катедри за историју Југославије Филозофског факултета у Београду са дисертацијом Ваздушни саобраћај у Југославији 1945–1992). Од марта 2018. до марта 2019. радио је као волонтер у Музеју ваздухопловства и у мају 2019. положио стручни испит у Народном музеју у Београду.
Од априла 2019. до априла 2023. године био је стипендиста Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије у Институту за савремену историју, где је од септембра 2023. запослен.
Аутор је више самосталних и коауторских радова из историје југословенског ваздухопловства. Секретар је редакције часописа Историја 20. века од 2024.
Др Немања Митровић
Научни сарадник
НЕМАЊА В. МИТРОВИЋ (Лесковац, 1994) научни сарадник. Дипломирао је и мастерирао на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Мастер рад „Југословенско-румунски односи: Сусрети и разговори Јосипа Броза Тита и Николаја Чаушескуа током 1969. и 1970. године“ одбранио је 2018. У 2019. био је добитник награде „Др Љубомир Љуба Петровић“, која се додељује за најбољи мастер рад из историје Југославије. Звање доктора наука стекао је 2023. одбранивши тезу „Југословенско-румунски односи 1954–1968“ на Филозофском факултету у Београду.. Добитник је награде „Гаврило Принцип“, која се додељује за најбољи рад младих аутора из области српске националне историје. Од 2023. године ради у Институту за савремену историју. Уредник је Хуманистичког часописа за младе истраживаче „КСИО“ и секретар Друштва историчара Србије „Стојан Новаковић“.
Аутор је монографија Тито–Чаушеску: године зближавања и Деценија искушења, као и неколико научних радова у домаћим и страним часописима и међународним зборницима.
ДАНИЛО КОВАЧ рођен је у Требињу. Са најбољим просеком у својој генерацији дипломирао је на Одсеку за историју Филозофског факултета у Бањој Луци, где је окончао мастер студије из области опште савремене историје. Његов мастер рад добио је награду Фондације „Слободан С. Беговић“, додељене на Правном факултету Универзитета у Београду. Друге мастер студије, из области методике наставе историје завршио је на британском Институту за образовање, Универзитетског колеџа у Лондону. Докторирао је на Универзитету „Sapijenca“ у Риму, а семестар докторских студија провео је на Универзитету Сорбона у Паризу. Фокус његовог научног интересовања су односи између Италије и Независне Државе Хрватске, као и методика наставе историје.
Награђиван је Светосавском наградом, Златном значком културно-просветне заједнице Србије, Плакетом Града Бањалука, Признањем Гимназије Бањалука, проглашаван је за најбољег наставника бивше Југославије, најиновативнијег наставника у Босни и Херцеговини, те особом године у истој земљи у категорији „Подухват“. Његов рад препознала је Српска наставничка награда „Просветитељ“, а проглашен је једним од 50 најбољих наставника света поставши финалиста UNESKO-ве Светске наставничке награде.
Администрација:
Младен Ацковић
Технички уређивач публикација Института
Драгана Миладиновић
секретар Института