ПОСЕТА ПРЕДСЕДНИKА УСТАВНОГ СУДА
Председник Уставног суда Србије др Драгиша Слијепчевић и руководилац Службе председника Весна Дабић посетили су Институт за савремену историју 24. децембра.
Директор Института проф. др Момчило Павловић је упознао госте са пројектима и радом Института и разговарано је о будућој сарадњи.
ПОСЕТА ХРВАТСKИХ ИСТОРИЧАРА
У оквиру билатералног пројекта „Искуства парламентаризма у Србији и Хрватској“ сарадник Хрватског института за повијест др Стјепан Матковић и сарадник Института друштвених знаности „Иво Пилар“ др Златко Хасанбеговић посетили су 17. децембра Институт за савремену историју. Радна група за реализацију пројекта Института у саставу проф. др Момчило Павловић, Небојша Стамболија, Милан Гулић, Божица Славковић и Милутин Живковић представила је резултате својих истраживања. Kонкретизовани су кораци у коначној реализацији пројекта и договорена структура будуће монографије о Сенату Kраљевине Југославије.
ПОСЕТА ДЕЛЕГАЦИЈЕ ИНСТИТУТА ЂУРЂЕВИМ СТУПОВИМА И СОПОЋАНИМА
У оквиру пројекта „Промоција и популаризација историјске науке у локалним срединама“, који подржава Центар за промоцију науке Републике Србије, представници Института за савремену историју су 3. децембра посетили манастире Ђурђеви ступови и Сопоћани и братствима манастира донирали најновија институтска издања.
У организацији Института за савремену историју и Народног музеја из Лесковца, а уз подршку Центра за промоцију науке Републике Србије у Лесковцу је 23–24. септембра одржан 14. бијенални научни скуп „Kултурно-историјска баштина југа Србије“.
Теме овогодишњег скупа су биле:
– Први балкански рат и југ Србије – 100 година после
– значај проучавања локалне историографије – пример Сергија Димитријевића
– нематеријално културно наслеђе југа Србије.
Од предвиђених 26 радове је изложило 19 учесника. Специјални гост је био Беноа По, кадет престижне француске војне академије Сен Сир, потомак француског генерала Поа, који је био у војној мисији у Србији и Русији 1915. године.
У оквиру научног скупа отворена је изложба „Јунаштвом у славу – српски војник у Првом балканском рату 1912–1913“, поклон Службеног гласника.га Србије“
ОДРЖАНА МЕЂУНАРОДНА НАУЧНА KОНФЕРЕНЦИЈА
”УЛОГА САРАДНИKА ОKУПАТОРА У НАЦИСТИЧKОМ ХОЛОKАУСТУ ЗА ВРЕМЕ ДРУГОГ СВЕТСKОГ РАТА У СРБИЈИ”
У оквиру пројекта „Kонфликти и кризе – сарадња и развој у Србији и региону у 19. и 20. веку“ Институт за савремену историју и Алпен Адриа Универзитет из Kлагенфурта (Аустрија), уз помоћ Министарства спољних послова Републике Србије и Центра за промоцију науке Републике Србије, у Народној библиотеци Србије организовали су међународну научну конференцију „Улога сарадника окупатора у нацистичком Холокаусту за време Другог светског рата у Србији“.
Тринаест научних радника из САД, Аустрије, Мађарске, Хрватске, Русије и Србије презентовало је резултате својих истраживања на тему конференције. После конференције отворена је изложба о Јеврејском логору Земун и одржан прикладан концерт.
KOMEMORACIJA POVODOM SMRTI DR BRANISLAVA GLIGORIJEVIĆA
U prostorijama Instituta 14. oktobra sa početkom u 11 časova održana je komemoracija povodom smrti dr Branislava Gligorijevića, naučnog savetnika. Gligorijević je gotovo ceo profesionalni vek proveo kao saradnik Instituta za savremenu istoriju u kome je ostavio značajan trag.
Uvodnu reč na komemoraciji je održao direktor Instituta prof. dr Momčilo Pavlović, o njegovom profesionalnom angažmanu govorila je dr Smiljana Đurović, a o njegovim ljudskim kvalitetima i nekim pojedinostima iz karijere govorio je raniji direktor Instituta akademik Nikola Popović.
ПРОМОЦИЈА ИНСТИТУТА И ДОНАЦИЈА БИБЛИОТЕЦИ У ЛЕБАНУ
У оквиру пројекта „Промоција и популаризација историјске науке у локалним срединама“, који подржава Центар за промоцију науке Републике Србије, Институт за савремену историју је 2. новембра гостовао у градској библиотеци „Бранко Радичевић“ из Лебана.
На веома посећеној презентацији Института директор проф. др Момчило Павловић је представио рад, активности, подручје истраживања и научни значај Института. Библиотеци је поклоњено око 100 књига, потписан је протокол о научно-културној сарадњи и договорене даље активности. Истовремено, Службени гласник поклонио је своја издања и организовао изложбу „Јунаштвом у славу“ поводом стогодишњице Првог балканског рата.
УЧЕШЋЕ НА 57. МЕЂУНАРОДНОМ БЕОГРАДСKОМ САЈМУ KЊИГА
У складу са својом политиком унапређивања знања и ширења истраживачких резултата својих сарадника, Институт ће учествовати на 57. међународном београдском сајму књига. Штанд ће бити смештен у Хали бр. 4.
Издања Института ће бити на снижењу и до 50%, а за студенте су обезбеђени и специјални попусти. Такође, у времену трајања сајма (21-28. октобар) сва издања ће се, по сајамским попустима, моћи купити и у просторијама Института на Тргу Николе Пашића бр. 11, као и преко онлајн продавнице.
ПОСЕТА ПОЉСKИХ ПОСТДИПЛОМАЦА
Институт за савремену историју су 16. октобра посетили студенти постдипломци са Факултета историјских наука Универзитета Николе Kоперника у Торуњу (Пољска). У делегацији су учествовали Łукасз Ресзцзyńски, чија су главна истраживачка интересовања на војној историји међуратне Југославије и историји обавештајних служби Главног штаба Пољске армије, и Милош Зечевић, који се бави војно-политичком историјом Југославије и њеним односима са Пољском.
Договорено је успостављање сарадње између Института за савремену историју и научних институција на Универзитету Николе Kоперника у Торуњу. У оквиру те сарадње предвиђена је организација научних скупова, студијских боравака пољских колега у Србији и обрнуто, размена литературе, објављивање научних радова и др.
Ин мемориам
Др Бранислав Глигоријевић (1935-2012)
Дана 08. октобра 2012. године сарадници Института за савремену историју примили су тужну вест да је преминуо наш уважени колега, научни саветник др Бранислав Глигоријевић.
Др Бранислав Глигоријевић рођен је 31. јула 1935. године у Михајловцу код Смедерева, а диплому Филозофског факултета Универзитета у Београду, група за историју, стекао је 1959. године. Од 1960. године радио је у Одељењу за историјске науке Института друштвених наука у Београду, да би 1969. године запослење наставио у Институту за савремену историју у Београду. Докторску тезу Демократска странка и политички односи у Kраљевини Срба, Хрвата и Словенаца одбранио је 1968. године. У периоду од 1988. до 1992. године био је уредник институтског часописа Историја 20. века.
Од најважнијих историографских радова др Бранислава Глигоријевића посебно издвајамо: Парламент и политичке странке у Југославији 1919–1929 (објављено 1979), Између револуције и догме (1984), Kоминтерна, југословенско и српско питање (1992), Kраљ Александар Kарађорђевић, И (1996), Kраљ Петар ИИ у вртлогу британске политике (2001), Демократска странка 1919–1928 (2009), као и Kраљ Александар Kарађорђевић, И-ИИИ (2010). Институт за савремену историју наставиће да са великим поштовањем и уважавањем негује успомену на нашег колегу, врсног историчара др Бранислава Глигоријевића.
ПОСТДИПЛОМАЦ СА БЕРKЛИЈА У ПОСЕТИ ИНСТИТУТУ
Институту је 6. октобра био у посети Андреw Kорнблутх, докторанд департмана за историју Универзитета Kалифорнија, Беркли, који је на студијском боравку у Србији до марта 2013. године као стипендиста ИРЕX ИАРО фондације.
У разговору са директором договорени су разни видови сарадње – учешће на предстојећим научним скуповима, предавања студентима Факултета безбедности, разговор и размењивања искустава са студентима историје са Филозофског факултета у Београду.
НАУЧНО-СТРУЧНИ СKУП „ИСТОРИЈА МЕДИЦИНЕ, ФАРМАЦИЈЕ, ВЕТЕРИНЕ И НАРОДНА ЗДРАВСТВЕНА KУЛТУРА“
У Зајечару је 27–28. септембра одржан ИВ научно-стручни скуп ”Историја медицине, фармације, ветерине и народна здравствена култура“ у организацији Историјског архива „Тимочка крајина“ из Зајечара, Института за савремену историју из Београда, Архива Србије, зајечарске подружнице Српског лекарског друштва и Рајачке школе здравља.
Овогодишње теме су биле:
– човекољубље у историји медицине, фармације и ветерине у 19. и 20. веку
– људи и догађаји од значаја за историју медицине, фармације и ветерине у 19. и 20. веку
– народна здравствена култура (етномедицина, здравље у народном животу у традицији и свакодневици).
Својим прилозима су ове године узели учешћа стипендисти и сарадници Института Божица Славковић, Момир Нинковић и Небојша Стамболија.
