Preokret. Jugoslavija i Bugarska u završnoj fazi Drugog svetskog rata

Борис ТОМАНИЋ, ЈУГОСЛАВИЈА И БУГАРСКА У ЗАВРШНОЈ ФАЗИ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА 1943/1944-1945/1946, Београд 2023.

Монографија „Преокрет. Југославија и Бугарска у завршној фази Другог светског рата 19443/1944‒1945/1946“, научног сарадника Института за савремену историју др Бориса Томанића, заснована је на делу његове докторске дисертације, одбрањене крајем 2022. године. Реч је о сложеном материјалу, који има све неопходне елементе научне монографије - предговор, увод, основна поглавља текста, закључак, као и списак извора и литературе. У предговору рукописа Томанић даје преглед теме монографије и коментарише досадашњу научну литературу о овој проблематици, као и изворе који су аутору стајали на располагању. У уводу монографије сажето и прецизно су изложене основне чињенице из историје српско/југословенско‒бугарских односа од почетка 19. века до почетка Другог светског рата, што читаоца уводи у основну тему монографије. Посебна пажња посвећена је периоду који је непосредно претходио избијању Другог светског рата на простору Балканског полуострва, у оквиру чега су размотрене историјске околности које су условиле различита, дијаметрално супротна, опредељења Београда и Софије у односу на два зараћена блока. У последњем делу увода Томанић пажњу посвећује проблематици бугарске окупације јужних и источних делова Југославије током Другог светског рата, тачније од априла 1941. до септембра 1944. године. У првим поглављима основног дела рукописа Томанић испитује постепено и деликатно бугарско окретање Савезницима, односно дистанцирање Софије од Берлина и преговоре са представницима Западних сила од краја 1943. до септембра 1944. године. У том контексту аутор анализира и деловање Југословенске владе у избеглиштву, равногорског покрета, те југословенске комунистичке структуре. Даље, аутор третира проблематику повлачења бугарске окупаторске војске из окупираних делова Југославије, уласка Црвене армије у Бугарску, као и сложен процес преговарања сила победница (Совјетског Савеза, Велике Британије и САД) о политичком и друштвеном уређењу послератне Југославије и Бугарске. Посебно поглавље Томанић посвећује питању садејства трупа Народноослободилачке војске Југославије/Југословенске армије и Бугарске народне армије у јужним деловима Југославије и на Сремском фронту у последњој фази Другог светског рата на југословенским просторима. Наредно поглавље Томанићевог рукописа садржи приказ економског, а потом и политичког зближавања Београда и Софије под окриљем Москве. Једна од најупечатљивијих чињеница ове фазе нормализације билатералних односа била је бугарска помоћ Југославији, у оквиру које је био организован прихват југословенске, социјално угрожене, деце у Бугарској. Томанић у вези са побољшањем односа Београда и Софије посебно анализира суђење бугарским ратним злочинцима у Бугарској. Посебну целину овог дела рукописа представља анализа успостављања дипломатских веза Београда и Софије, као и амбициозног и неоствареног пројекта стварања југословенско-бугарске, односно Балканске федерације. Пажња је посвећена и старом, хроничном проблему српско/југословенско-бугарских односа - „македонском питању“. У последњем поглаваљу рукописа Томанић разматра консеквенце Париске мировне конференције на односе две државе. У закључном делу рукописа аутор вешто и концизно сумира чињенице и интерпретације изнете у централним поглављима монографије.