Beogradski komunisti: komunistički pokret otpora u okupiranom Beogradu 1941-1944.

Раде РИСТАНОВИЋ, БЕОГРАДСКИ КОМУНИСТИ: комунистички покрет отпора у окупираном Београду 1941-1944, Београд 2022.

Највећи искорак ове публикације, у односу на већину радова написаних на тему покрета отпора, представља настојање да се проникне у сложени механизам функционисања покрета отпора у урбаним условима. Аутор је анализирао у којој мери је комунистички покрет отпора успео да успостава, одржава и модификује адекватан организациони оквир у Београду. На основу репрезентативног узорка пружен је групни портрет београдског илегалаца. Колега Ристановић одговорио је на питања: у којој мери су редове комунистичког покрета отпора попуњавали мушкарци и жене, које су були просечне старосне доби, које су били националности и професионалног опредељења. Пажња је посвећена и методологији рада, као једном од најважнијих предуслова за деловање у урбаним условима. Из овог истраживања јасно уочавамо да је илегално искуство које су чланови КПЈ стицали током међуратног илегалног рада, било значајан темељ на којем су грађена конспиративна правила, систем везе и логистичка подршка током окупације.
Аутор је деловање комунистичких илегалаца анализирао на три колосека. Први се манифестовао кроз рад Народноослободилачког фонда. Читајући ово поглавље јасно уочавамо како је трансформисана и прилагођена новим условима организациона структура Црвене помоћи, коју количину новца и другу врсту помоћи су комунистички илегалци успевали да сакупе и где је иста упућивана. Анализирајући садржај штампане пропаганде аутор је успешно реконструисао пропагандну матрицу комунистичког покрета отпора у овом граду. Вршење оружаног отпора комунистичких илегалаца представља тему око које су се у јавности исплели бројни стереотипи. Аутор је квантификовањем, класификацијом и детаљним описом успео да формирао нову научну слику оружане борбе комунистичких илегалаца у Београду. Овим истраживањем несумњиво је потврђено да су комунисти пружали оружан отпор у Београду али да су домети ове борбе били скромни, услед необучености кадра и превентивних мера окупатора.
Теми страдања комунистичких илегалаца није посвећивана довољна пажња у досадашњим истраживањима. Основни разлог је чињеница да се ова тема није уклапала у архетипску слику коју је послератни режим настојао да изгради, а чија је суштина да су комунисти људи од челика који остају неми пред окупатором и његовим сарадницима. Указујући на методе, систем и ниво репресије полиције аутор је пружио контекст у коме се одвијало поменуто страдање. Колега Ристановић прати хапшења готово из дана у дан и износи тачне податке броја ухапшених. Посебан допринос представља настојање да се квантификује укупан број ухапшених и укаже на њихову даљу судбину. Ова књига је и својеврсни поменик страдалих. На овај начин створена је квалитетна основа на којој треба даље градити културу сећања на оне који су пали борећи се против окупатора.